Fondacija za istrazivanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je, povodom i u čast Svetskog dana bezbednosti hrane, organizovala više promovisanja.
29.05.2021 je održana edukacija u „Центар за Обука и Примена” Bitola sa temom : HRANA U OKU UMETNIKA
U decembru 2018. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Svetski dan bezbednosti hrane kako bi skrenula pažnju celog sveta na zdravstvene posledice kontaminirane hrane i vode. Ovo je tema od izuzetno velikog značaja jer procene kažu da jedna od deset osoba na svetu pati od zdravstvenih tegoba izazvanih neispravnom hranom i vodom. Zato, u svetu koji se brzo kreće i još brže menja, potreba za hranom koja je zdrava i bezbedna ostaje konstanta. Efikasni nacionalni sistemi za nadzor bezbedne hrane su neophodni kako bi se zaštitilo zdravlje potrošača i proizvođača.
Ujedinjene nacije i Svetska Zdravstvena Organizacija ovogodišnjim Svetskim danom bezbednosti hrane označavaju 7. jun, uz poruku da je konzumiranje bezbedne hrane danas ključan faktor za zdravu sutrašnjost. Cilj je da se privuče pažnja, inspiriše i potpomogne akcija u otkrivanju, upravljanju i sprečavanju rizika koji potiču iz hrane, da se doprinese osiguranju dostupnosti bezbedne i kvalitetne hrane, zdravlju ljudi, ekonomskom prosperitetu, poljoprivredi, pristupu tržištu, razvoju turizma i održivog razvoja. Danas, kada značajno osetimo konsekvence virusa COVID-19, važno je da prepoznamo sistemske veze između zdravlja ljudi, životinja, biljaka, životne sredine i ekonomije, kako bismo lakše ispunili zahteve koji se pred nas postavljaju u budućnosti.
Sigurnost hrane je nešto što se svakog pojedinca tiče. Ovo pitanje je zajednička odgovornost vlada, proizvođača i potrošača. Svako mora imati ulogu u procesu koji se odvija od njive do trpeze, kako bi bili uvereni da je hrana koju konzumiramo sigurna, bezbedna i da neće naštetiti našem zdravlju. Zato je važno da poljoprivrednici i proizvođači hrane usvoje dobre prakse za uzgajanje namirnica. Poslovni subjekti i drugi proizvođači/potrošači moraju se pobrinuti da je hrana skladištena u bezbednim i adekvatnim uslovima pre iznošenja na sto. Takođe, kvalitetna edukacija o bezbednoj i zdravoj hrani od velike je važnosti kako bi ljudi stekli prekopotrebna znanja i informacije o ključnim aspektima i benefitima. Da bi ovo sve bilo ostvarivo potrebno je da se udružimo i zajednički radimo na prozvodnji bezbedne hrane i očuvanja našeg zdravlja.
Fondacija za istraživanje i razvoj, sigurnost hrane i eko zdravlje (FRD) pridružila se brojnim institucijama i organizacijama u promociji i širenju reči o Svetskom danu bezbednosti hrane. Razumevanje naučnih saznanja i primena propisanih standarda i praksi, može doneti samo boljitak na polju bezbednosti hrane. Stručnjacima je jasno koje korake treba preduzimati i koja pravila treba poštovati; međutim, mnogi ljudi ostaju uskraćeni za saznavanje i razumevanje ključnih stvari kada je reč o proizvodnji i konzumiranju hrane.
Hrana jedan od najvažnijih aspekata naših života. Kao izvor energije i vrednih hranljivih materija, hrana doprinosi pravilnom fizičkom i umnom razvoju, rastu, obnavljanju ćelija i svih funkcija organizma. No, hrana nije samo to- ona je važan aspekt našeg društva i kulture. Ona je deo našeg kulturnog nasleđa, povezuje zajednice i gradi zajednička shvatanja mesta u kojima živimo. Svaka zemlja ima svoj kulturni identitet, a gastronomsko nasleđe je njegov sastavni deo. Hrana i načini ishrane sa svim pripadnim kulturnim običajima i pravilima u različitim društvenim sistemima i epohama dobijaju različite interpretacije. Svim tim interpretacijama zajednička je činjenica da hrana nije samo primarna ljudska potreba, nego i idejni, simbolički, kulturni, umetnički i filozofski koncept koji predstavlja sastavni deo života.
Hrana je jezik. Hrana sumira i prenosi situaciju, daje informaciju. Ona izražava društvene strukture i kulturne sisteme. Takođe, kulinarstvo određenog društva je jezik u koji to društvo preslikava svoju strukturu i iz čega se mogu otkriti njegove skrivene unutrašnje suprotnosti. Hrana je i proces. Čovek odabira koje će biljke i životinje uzgajati. Pažljivo ih neguje, zatim ubira plodove svog rada i te dobijene namirnice dalje transformiše kroz različite kulinarske postupke. Na kraju, konzumiranje hrane povezujemo sa deljenjem trpeze sa našom porodicom i prijateljima. Možemo reći i to da je hrana uživanje. Uživanje u trpezi predstavlja složen proces kojim se stvara ono što nazivamo nacionalna kuhinja, koju čine: izbor, uzgajanje i priprema namirnica, ambijent u kome se hrana služi, kao i način kako se služi. Sve ovo nam kazuje da je hrana društveni fenomen. Može da označava klasu i privilegiju, igra značajnu ulogu u određivanju odnosa društvene moći i statusa i da pruži osnovu za istraživanje društvenih odnosa. Temelj ovakvih i sličnih razmišljanja je ideja da su obezbeđivanje hrane i ishrana često i nužno kolektivni čin, u čemu prepoznajemo društveni karakter hrane, gde se lagano odstupa od shvatanja hrane kao pukog zadovoljavanja prirodnih potreba.
Težnja tima FRD-a bila je da ove gledišta sumira i predstavi kroz drugačiju perspektivu, a to je umetnost. Hrana se oduvek provlačila kao inspirativan i popularan motiv na umetničkim delima, a posvećenost detaljima ukazuje koliko hrana čoveku znači i za duhovni i estetski doživljaj. U duhu te ideje, projekat „Hrana u oku umetnika“ organizovan je pod pokroviteljstvom Fondacije i grada Sombora, sa namerom da se obeleži Svetski dan bezbednosti hrane i ljudima predoči ideja bezbedne hrane. Ovogodišnja 13. likovna kolonija lokalnog Udruženja vinogradara i voćara „Visovi“ iz Kljajićeva posvećena je upravo ovom danu. Umetnost simbolički predstavlja našu interakciju sa prirodom i okruženjem, zbog čega je možda i najbolji način da se nauka približi pojedincu. Brojni umetnici pronalazili su i dalje pronalaze inspiraciju u hrani. Tako će i umetnici koji su deo ove kolonije, slaveći hranu kroz umetnost, odati počast jednoj od najosnovnijih potreba i otvariti vrata drugačijim doživljajima, poimanjima i uživanjima iste.
AUTOR: Dejana Kulešević
IZVORI:
Čikić, J. (2019). (Is)hrana kao kao sociološk problem- stara tema ili nova disciplina?
