Udruženje vinogradara i voćara „visovi“ iz Kljajićeva, sela ušuškanog pored Sombora, svečano obeležilo svoju slavu Svetog Trifuna.
Tajna nije samo u lepoti i bogatstvu ukusa vina, već i u onom ko u njemu zna da uživa. Još od davnina ljudi su tragali za svojim istinama u vinu, davajući mu status božanskog napitka. U svakoj kulturi i civilizaciji, postojao je Bog koji je bio zaštitnik gozbe i vina, a ljudi si ih slavili i veličali kroz praznike i festivale. Dovoljno je reći da vino, ovaj istorijski fenomen, do danas predstavlja jedan od najznačajnijih religijskih simbola - u hrišćanstvu, ono personifikuje Hristovu krv.
Kult vina proširio se izvan religijskih poimanja i stvorio legendu među narodom, oveličanu u negovanju vinogradarstva i vinarstva. Vinogradar je umetnik koji svoje delo pažljivo i nežno stvara pod otvorenim nebom, kako bi ubirao najlepše plodove rada i uživao u krajnjem proizvodu.
U Srbiji, svaka oblast ima svoje vinogradarske tradicije, koje vinogradari i vinari nauče od svojih predaka. Običaj je da, 14. februara na dan Sv. Trifuna, velikomučenika iz Kampsade u Frigiji, za koga se verovalo da ima čudotvorne isceliteljske moći, vinogradari izađu u svoje vinograde, orezuju lozu i polivaju je vinom. Veruje se da ovo vraća snagu lozama nakon dugog zimskog sna i podstiče ih da rastu i bujaju u proleće. Valja se, kažu stari ljudi, da se na dan Sv. Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu. Oko vinove loze uvek ima posla i često se među narodom može čuti kako vinograd nema gospodara nego slugu. Zato se i smatra da je Sveti Trifun izabran za zaštitnika vinogradara upravo zbog svoje istrajnosti u odbrani vere, jer bez muke, marljivosti i vere vinogradara neće biti ni grožđa.
Tako je i ove godine Udruženje vinogradara i voćara „Visovi“ iz Kljajićeva, sela ušuškanog pored Sombora, svečano obeležilo svoju slavu Svetog Trifuna. Proslavu su organizovali na Burduševom brdu, gde su se okupili članovi udruženja i gosti iz sela i okolnih mesta. Kum slave Bogdan Vlatković, uz činodejstvo sveštenika Branislava Spasojeva, osveštao je i simbolično orezao vinovu lozu, poželevši dobar rod u svim vinogradima ovog kraja. Kumstvo za narednu godinu pripalo je dugogodišnjem članu „Visova “, Nikici Šajatoviću. Usledila je i degustacija lokalnih đakonija (kulena, kobasice, sira, ladetine, slanog i slatkog peciva), a sve se to zalilo i dobrim vinom sa Telečke visoravni, tačnije zapadno-telečkog vinogorja. Nastavak manifestacije održan je, uz poštovanje epidemioloških mera, u prostorijama Kulturnog udruženja građana „Centar“ u Kljajićevu, gde su, uz zvuke harmonike meštanina Branka Popovića, domaćini i gosti uživali u tradicionalnom ručku- čorbast pasulj sa rebarcima, kolenicom, kobasicama i slaninom. Slatke đakonije prirpemile su vredne ruke žena iz lokalnog udruženja „Rubac“.
Ostaje nada i vera da će sav trud ovih vrednih domaćina i vinogradara širom naše zemlje doneti plodnu godinu i kvalitetan rod. Zdrav rod znači dobru berbu i dobro vino, a za našu dušu, puno ljubavi i gušta dok ispijamo svaki gutljaj. Da li nas više opija vino ili ljubav data ovom blagu, pitanje je koje nas očarava i pomalo muči. Neko bi rekao vino. Neko bi rekao ljubav. Mi možemo reći prava mera i jednog i drugog, dovoljna je da nas dotakne i okrepi.
Autor: Dejana Kulešević
