Izgradnja prehrambenog lanca koji radi za potrošače, proizvođače, klimu i okruženje
Dobro poznavanje zakonodavstva u ovoj oblasti je od krucijalne važnosti za Srbiju, pre svega za dalji razvoj njene privrede i poljoprivrede, kao i izvoza ka jedinstvenom evropskom tržištu i drugim svetskim tržištima, koji su većim delom usaglasila i stalno usaglašavaju i unapređuju svoju legislative. Stoga je važno da imamo Nacionalnu strategiju o bezbednosti hrane i odgiovarajuće akcione planove. Strategija se može podeliti na tri najvažnija dela.
- Zakonodavstvo vezano za bezbednost hrane i hrane za životinje
- Naučno utemeljene savete na kojima se baziraju odluke
- Kontrolu i nadzor
Politike bezbednosti hrane u Srbiji treba da podrazumevaju usvajanje legislative, koja se u Evropi i na Globalu baziraju na poštovanju sledećih principa, koji moraju biti poštovani od strane svih aktera u proizvodnji i distribuciji hrane, kako bi sistem zaštite potrošača, ali i proizvođača ispravno funkcionisao:
- integrisani pristup u okviru celog lanca proizvodnje hrane ( strategije),
- jasno definisane uloge svih aktera u lancu (od proizvođača hrane za životinje,
preko farmera, na nacionalnom nivou do evropskih institucija, država članica, drugih država i potrošača),
- princip sledljivosti (da se u svakom trenutku može doći do svake od faza koju je prošao neki proizvod),
- koherentna, efektivna i dinamična politika,
- princip analize rizika (koji se sastoji od procene rizika, upravljanja rizikom i komunikacije rizika),
- veća uloga naučnih institucija,
- primena principa predostrožnosti prilikom upravljanja rizikom.
- dijagram toka – nivoa nadležnosti – linija službi nadležnih za bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku
- opis strukture i organizacija službi nadležnih za bezbednost hrane.
